Златана је нешто шапутала ка5ану који прво одмахну главом, саслуша још неколико речи које су га натерале да се замисли, доби пољубац и климну главом.
- Ко је
Господар прича? – упита. – Све смо запоставили због њега, а добићемо само причу
о причи.
- Причу о
роману о нама – објасни Амик. – Да сазнамо јесмо ли или нисмо.
- Он то
зна? – био је упоран ка5ан. – Ко то тврди?
- Итало
Калвино. Каже да зна све о свим причама. А роман је низ повезаних прича...
- Итало...
Калвино... – отеже ка5ан. – Ти га драга познајеш? – врати он пажњу на Златану.
- Начула
сам понешто... Знао је много, али сада...
- Сада
зна све! – убаци Раде.
-
Аванзовао? – упита ка5ан.
- Можда,
не знам. Али знам да је умро.
Ка5ан га
изненађено погледа. Раде ухвати његов зачуђен поглед и показа око себе.
Окружавала
су их столетна стабла, дебеле пузавице без краја и почетка, лишће велико као
сунцобрани и јата птица која их се нису плашила. У даљини се видео вулкан који
се пушио. Као да су били у прашуми која постоји од почетка света.
-
Господо, одавде идемо пешице, имамо лепу стазу – објави ка5ан и заустави
„Арго“.
- А успут
– додаде Амик - погледајте ову белешку. Ту имате све о Господару прича.
Сви су
нагнуше над текст, чак и ка5ан
Златана
збуњено одмахну главом.
- А
Хомер, па она дивна госпођица Шехерезада?
- Читали
сте Хомера? – изненади се Раде.
- Нисам,
као ни остали, али за њега сви знају.
- А
Шехерезаду?
- Нисам
читала, али знам све о њој из најпоузданијег извора.
Амик
задовољно климну главом.
- Дружили
сте се са неким истраживачем – оријенталистом?
- Не,
таман посла – одговори Златана и погледа у ка5ана. - Са таквима се не дружим. Чула
сам све од Шехерезадине рођене сестре, лично!
-
Шехер... сестре? – збуни се Амик
- Да. Она
ми је најбоља пријатељица.
- Али
госпођице, то је немогуће. Колико та сестра има година?
- Преко
тридесет, али не признаје више од двадесет четири.
- Али
Шехерезада, па и њена сестра су много старије... – збуни се Амик.
- Знам да
су много старије. Она је ближе четрдесетим него тридесетим, али нећу ваљда због
те ситнице да кварим пријатељство. Правим се да верујем у њених двадесет
четири...
Амик
заусти да нешто каже, али само одмахну руком.
Раде се
укључи у разговор.
- Шта
истерујеш ситнице! И сам знаш да је Шехерезада вечно млада, па тако и њена
сестра...
- И моја
драга са њом... – искусно убаци ка5ан и доби још један, звучан влажан пољубац.
-
Стижемо! – опомену их Протеј и показа неколико прастарих споменика, пажљиво
очишћена од траве и наслага времена.
-
Ево
и капије! – показа Прекобарац. – Позната ми је...
-
Капија
кроз коју се види где води наш пут – потврди Амик.
-
Нема
пута, иза је ливада – исправи га MNW.
-
Види
се небо... – настави Амик.
-
Слушај
ти, бивши приправниче – опомену Раде MNW-а. – Вратићу те у приправнички статус ако
наставиш да исправљаш старије!
На чистини која се рашири пред њима, видели су
старца у тршчаној столици који зането прича околном дрвећу, травама, старим
споменицима и небу.
Тихо су сели на дрвене клупе около и почели да
слушају.
-
Та
ваша пријатељица, сестра Шехерезаде – прошапта MNW Златани. – Она такође прича приче?
-
Само
мени – одшапта Златана. – Са осталима ђуска...
-
Хоћете
ли ме позвати? – понуди се MNW. – Баш бих волео да је упознам...
-
Наравно!
Направићемо велику журку, чим стигнемо кући. Зар не драги?
Ка5ан климну главом и показа руком на Амика
који се освртао да види одакле долази то шушкање.
- Тишина! – просикта Амик. – Ово је за све нас
веома важно! Слушајте и памтите!
И тако су у тишини саслушали неколико прича
које можете видети овде:
- Шехерезадина сестра би могла да му буде
помоћница – вајкао се MNW. – Да гледам и помало слушам...
Замислите само како би то било лепо да је она поред старог!
Прекобарац га строго погледа и MNW се исправи:
- У праву сте. Две или три сестре...
Сачекали су тренутак да Господар прича устане
да би се освежио матеом и повукао гутљај из флаше.
Раде са разумевањем климну главом – и ја бих
тако причао да имам права пића, говорио је његов израз лица.
Ка5ан је загрлио Златану, очигледно разочарану
немедијским изгледом старца.
-
Како
ће он, такав, на телевизију?
-
Он
се не појављује на ТВ – објаснио је Амик.
-
Да,
разумем... – прихватила је Златана. – Авала, Чот, Космај, све то далеко...
-
Не
зато – умеша се Прекобарац. – Њега телевизија не може да сними. Његова аура је
јача од електронике.
-
Па
како је онда толико познат? – запрепастила се Златана.
-
Причама
које додирују универзално... – медитирао је Амик.
https://www.youtube.com/watch?v=phKbgA0d9Zc&list=RDphKbgA0d9Zc
-
Морам
да пређем на старословенску медовину – прошаптао је Раде. – Ове брендиране брље
своде инвенцију на ниво просечног ЕЗ потрошача...
НАСТАВАК (60) ЈЕ ОВДЕ http://vizuelni-roman.blogspot.rs/2015/04/60.html
НАСТАВАК (60) ЈЕ ОВДЕ http://vizuelni-roman.blogspot.rs/2015/04/60.html
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар